Blogger-ka SAPUTNIK

 Eto, vidiš bože kako se ja zlopatim... A ti... ? Ni da trepneš... Ja jesam mator, ali ti si još matoriji i zaboravniji od mene. Da... E, vidiš... Moj sin je komunista, a ja nisam. Moj sin kaže da nema Boga, a ja svima za inat govorim ima Boga. A tebe ustvari nema. Da te ima ti bi se bar jednom ovde pojavio u 100 godina. To... To što kažem da te ima nije važno. Ja Bože moram u nešto da verujem. Ko ne veruje ni u šta, taj mu dođe nekako kao... životinja. Kad umrem, da me pretvoriš u anđela.

Nije važno u kakvog anđela. Makar i u smešnog anđela pa da sletim na oblak iznad moga bunara, da gledam kako ljudi prolaze, kako odande piju vodu i kako govore: baš je bio dobar čovek... Bog da mu dušu oprosti. Zašto malo ne osoliš mozak onom mom sinu i onom đavolu Radulaškom, da dobijem malo ćiga, da ozidam onaj moj bunar. Ja ću tajno da pozovem popa da osveti vodu. Eto šta ja tebe molim... Gospode moj. I daj Bože da ti molitva uđe u taj tvoj zaboravni mozak. 

Pa zar ne vidiš Bog te Božji da ja ne živim ni prvi ni poslednji put, nego jedini put. I posle toga sam gotov, ništa...”

Jesen je vec...
I opet?
Kako sam to samo mogao propustiti? Gde li sam se zadesio one veceri
kad je njena pozlacena parada umarširala u našu varoš?
Eh, da...
Ni godišnja doba ne pomeraju me više kao nekad...
Prolece mi je uvijek udaralo šamar, Leto se kao kupina kotrljalo obodom mojih usana,
a Zima bi mi zazvonila u glavi kao grozd praporaca, trpajuci pune šake dijamanata u moje misli, jednostavno, kao šake staklenih klikera u duboke džepove kaputa...

Ali Jesen me je najviše mazila...
Spuštala mi se na ramena nežno, kao tanani sveter obojen dimom spaljenog lišca, i ucila me recima kojima se priziva tišina, i koje se (ako ih pravilno zamisliš), rimuju sa rominjanjem kiše, i slade pod jezikom kao brašnjave mrvice pecenog kestena....
Da, nešto se dogodilo u onom posebnom kosmickom saticu, ugradenom u vlažni sivi pesak, negde na samom izvoru moje kicme...
Veliki zupcanik, koji bi ranije uvek škljocnuo kad kazaljka naide na april ili oktobar, zarubio se kao šljunak, i tockici su odjednom poceli da se vrte neocekivano lako...
Dovraga, poražavajuce lako...'' - Balasevic

O meni ?? - Imalo bi stosta da se kaze... hm, - ipak ostavljam to za sebe. Da, sebicna sam, priznajem ;-)

Rekla bih, mozda nesto jako vazno o "fenomenu Ljubavi" [sa velikim "Lj"]

"Ljubav poznaje mnogo razlicitih oblika. Ona ima toliko razlicitih lica, da nasa masta nije u stanju da ih sve zagleda. Umetnost je prepoznati je pred nama.
Zasto je te toliko tesko?!
Zato... jer vidimo samo ono sto nam je poznato. Vidimo stvari, Ljubav pre svega, onako kako odgovara nasoj predstavi.
Zelimo biti voljeni onako kako sami volimo. Svaki drugaciji nacin nam je nerazumljiv.
Posmatramo sumnjicavo, s nevericom.
Ne prepoznajemo njene znake, njen jezik.
Optuzujemo.
Tvrdimo da nas drugi ne vole, pri tome smo mozda voljeni, ali na nama ne poznat nacin.
Drugaciji.

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi
• Administracija

• SOKRAT - Zivot za Istinu
• Volite li B.Miljkovica ??
• Dorucak sa Djavolom 1971
• Jesen je...
• I zivot ide dalje ...

• Generalna [5]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom